Јустин Мученик

Jump to: navigation, search
Свети Јустин Мученик
Свети Јустин Мученик

ЈУСТИН МУЧЕНИК и ФИЛОСОФ (грч: Ιουστίνος ο Μάρτυρας) - свети, знаменити апологетски писац II века. Од њега је сачувано више списа него од било којег другог писца из његовог времена. Α ο њему су оставили своја сведочанства Тертулијан, Јевсевије Кесаријски, Јероним Стридонски и многи други рани писци. Највише података о његовој личности сазнајемо из онога што је сам Св. Јустин ο себи саопштио и сачувани записник ο његовом суђењу и мученичкој смрти. Црква га прославља 1. јуна.

Житије

Јустин је рођен између 100. и 110. године у старом библијском граду Сихему (Самарија). Родитељи су успели да обезбеде младом Јустину одлично образовање. Међутим, два питања су рано почела да му муче душу: Ко је Бог и какав је смисао живота човековог? Са тим питањима, започео је Јустин своју духовну одисеју. Тражење истине било је код њега један узлазни процес у којем је Јустин на крају потпуно успео. Незнабожачки митови, обреди и мистерије, брзо је увидео, нису му ништа откривали. Још је имао поверење само у философију и сав се предао њој. Обраћао се по реду најпознатијим философским школама. Најпре оде код неког философа стоика, па онда код перипатетика, питагорејаца и платоничара, који обећа Јустину да ћe га у једном поступном процесу довести до познања Бога тако што ће најпре да га "од подобија телесних предмета научи познању бестелесних, од подобија земаљских - познању небеских и на крају од разумевања идеја - разумевању Бога." Јустин се код њега задржао јер га је платонизам привлачио својим религиозним и мистичким чежњама. Добро се упознао са основним начелима ове философије и сам се прочуо као славни философ.

Али, када се тако уобличио духовно, као прави Јелин, наишао је на неког часног и богонадахнутог старца, Хришћанина, који је тврдио да ум људски, неупућен Духом Светим и не просвећен вером, никако није у стању да позна и разуме Бога. Старац је код Јустина пољуљао веру у философију коју је пре имао, уздрмао је саме темеље на којима је стајао. Размишљајући ο старчевим речима, дошао је до закључка да је философија коју му је он објавио једина истинска философија, и почео је да чита пророчке и апостолске књиге и од њих је постао истински философ, тј. истински Хришћанин. Још један фактор је побудио Јустина да постане Хришћанин - хришћански начин живота и нарочито хришћанско суочавање са смрћу. Постао је Хришћанин 130. године. Остатак живота посветио је утврђивању и одбрани хришћанске вере, његове праве философије. Свој философски плашт није скидао, у њему је путовао и подучавао. У време Антонија Пија (138-161), Јустин је приспео у Рим и тамо је основао своју школу. У Риму је боравио у два наврата у својству хришћанског учитеља.

У Риму се на Јустина окомио незнабожачки философ Крискент, циник који га и оптужи и оклевета пред римским судом. У време цара Марка Аурелија и римског префекта Јунија Рустика, Јустин је ухапшен заједно са шест својих пријатеља међу којима беше и једна часна жена. То бејаху Харитон и Харита, Евелипист, Јеракс, Пеон и Ливеријан. Потребно је овде приметити и то да су сви ухапшени носили грчка имена, што сведочи ο грчком пореклу раног Хришћанства у Риму и уопште на Западу. Св. Јустин се мужевно држао пред судом. Сачувани записник ο томе доноси неколико узбудљивих и веома подстицајних момената. Његову узвишеност боље можемо схватити кад се подсетимо да је Св. Јустин рођен и васпитаван у незнабоштву. Он веру у Христа није примио у наслеђе од родитеља него је до ње дошао на далеко тежи начин: кроз истраживање и мучење властитог духа. Била је то вера коју је живот у ватри ковао, вера у искуству проверавана, затим лична, његова, Јустинова.

Дела

Св. Јустин је био врло плодан писац. Али до нас су дошла само три његова дела: Прва апологија, Друга апологија и Разговор са Трифоном Јудејцем.

Прву апологију написао је око 155. године. Упућена је цару Антонију Пију и његовим усвојеним синовима и савладарима Марку Аурелију и Лицију Веру, и има 68 глава.

Друга апологија, која се осврће на Прву, настала је у време које је било тешко за Хришћане у Риму, када су многи Хришћани погубљени, па је Јустин наговестио да је могуће да и он ускоро пострада за Христа. Апологија је упућена римском сенату и садржи 15 поглавља. Неки патролози сматрају да ове две Апологије сачињавају једно дело, у којем се Друга апологија јавља као наставак Прве, преузимајући њену тему и дајући завршну реч.

Разговор са Трифоном Јудејцем најстарија је сачувана хришћанска апологија против Јудеја. Писана је у облику дијалога и има 142 главе. Дело је написано у време између појављивања двеју Апологија.

На основу сачуваних фрагмената и наслова, зна се да је Јустин написао још и следећа дела: Књига против јереси, Против Маркиона, Псалтир, Реч против Јелина, Ο души, Ο владичанству Божијем, Ο Васкрсењу (чији су неки делови сачувани у Свештеним паралелама Св. Јована Дамаскина).

Учење Светог Јустина Мученика

Јустин је хришћанску веру представио као философију, као стварност која обухвата сав садржај живота и смрти, као философију стварности. Јустин говори ο Богу философским речником. Полазна тачка у његовом размишљању ο Богу јесте констатација да је Бог по својој природи трансцендентан у односу на свет. Он је беспочетан, неизрецив, неописив. Зато Му не можемо дати никакво име које ћe Га правилно означити. Ипак име које Му највише приличи јесте Отац, оно се налази у Светом Писму. Овде Јустин показује типично богословље из времена пре Никеје, у којем се Бог посматра искључиво као Бог Отац. Али ту је и посредник између Бога Оца и света, у личности Бога Логоса.

Логос је увек био једно са Оцем, али од момента стварања света Логос се показује на три начина: као Логос Произашли из Оца, Ваплоћени Логос и Посејани Логос. Свет је створен посредством Произашлога од Оца Логоса. Св. Јустин је оставио и најранији детаљан опис Свете Евхаристије. Сабрања за Евхаристију редовно се врше на "дан сунца", а то је недеља, која је двоструко дан стварања - тога дана Бог је створио свет и тога дана Христос је Васкрсао и обновио своју творевину. Свето Крштење Јустин је објаснио као ступање у нови живот. Јустин је остао познат као један од највећих богослова у време пре Никеје.

Из Охридског пролога

Свети мученик Јустин Философ. Рођен од јелинских родитеља у самаријском граду Сихему, доцније названом Наблус, 105. године по Христу. Усрдно тражио мудрост у философа, најпре стоика, затим перипатетика, затим питагорејаца и најзад у платониста. Премда га ни Платонова философија није задовољила, ипак се на њој задржао најдуже немајући ничега шта би га више привлачило. Но Провиђењем Божијим јави му се неки часни старац, који поколеба у њему сву философију Платонову, и напомену му, да људи не могу знати истину о Богу док им то Бог не открије, а Бог је открио истину о Себи у књигама Светог Писма. Јустин поче читати Свето Писмо, и сав постане убеђени Хришћанин. Ипак није се хтео крстити нити Хришћанином назвати све докле се није лично уверио о лажности свих оних оптужби које су незнабошци против Хришћана истицали. Дошавши у Рим у долами философској, он убрзо стекне тамо велико поштовање и много присталица.

Присуствовао је мученичкој кончини светих мученика Птоломеја и Лукија. Видећи мучење невиних Хришћана, он написа Апологију (одбрану) Хришћана и хришћанског учења и преда је цару Антонину и сенату. Цар с пажњом прочита апологију и нареди да престане гоњење Хришћана. Јустин узе препис цареве наредбе и с њом оде у Азију где помоћу те наредбе спасе многе гоњене Хришћане. Потом се врати поново у Рим. Када наста гоњење од цара Марка Аврелија, он написа Другу апологију и упути је цару. Неки нечасни философ Крискент, циник, оптужи га као Хришћанина, из зависти што га Јустин преодолеваше у свима препиркама, те Јустин допаде тамнице. Желећи смрт Јустину, а бојећи се да се овај како на суду не оправда, Крискент улучи прилику, те некако отрова Јустина у тамници. Тако сконча свој земни живот овај велики заштитник вере хришћанске, и пресели се у блажену вечност 166. године.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net