Игњатије Богоносац

Jump to: navigation, search
Свети Игњатије Богоносац
Свети Игњатије Богоносац

ИГЊАТИЈЕ БОГОНОСАЦ (грч: Ιγνάτιος ο Θεοφόρος) - свети, ученик Апостола Јована, други Епископ антиохијски и мученик; Страдао је у време безбожног императора Трајана. Још у време безбожног цара Домитијана, Хришћане је подстицао на отпор према овоземаљским добрима, учвршћивао у истинској вери и сам давао пример моралне снаге која у жртви сагледава пут у живот вечни. Пострадао је у римском колосеуму - растргли га лавови 106. године; по Предању, остало је само његово срце у коме је, кад су га отворили, писало само: Исус Христос - због тога је назван Богоносац. Црква га прославља 20. децембра.

Посланице

На дугом путовању за извршење смртне казне над њим у Риму, шаље посланице Црквеним општинама кроз које је пролазио, учвршћујући поукама Хришћане у вери:

  • У Посланици Филаделфијцима, граду у Малој Азији, где открива неслогу међу свештенством, саветује (Еф 5,8) да беже од подела и злих наука и тако, пак, "где је пастир тамо следујте као овце Христове. Јер ко следи расколнику, Царство Божије неће наследити" (1 Кор 6,9-10). "Без Епископа ништа не чините а тело своје као храм Божији чувајте" (1 Кор 3,16; 6,19).
  • У Посланици Смирњанима открива своју радост схвативши да су савршени у непоколебљивој вери и као приковани за крст Господа Исуса Христа и телом и духом (Гал 2,11). "И зато сам себе предадох на смрт у огањ под мач, пред зверове. Али близу мача, близу сам Бога. Све трпим да би страдао заједно са њим" (Рм 8,17).
  • У Посланици Римљанима моли: "Оставите ме да будем храна зверовима преко којих се може постићи Бог. Од Сирије до Рима борим се са зверовима (1 Кор 15,32), по суву и мору, ноћу и дању, окован од десет леопарда, а то је чета војника који и кад им се чини добро, бивају још гори. Али, у њиховим неправдама још више учим, но тиме се нећу оправдати" (1 Кор 4,4). "Нека ме ништа од видљивога и невидљивога не задржи да Исуса Христа задобијем."
  • У Посланици Ефесцима поручује и проповеда да беспрекорно јединство Цркве личи на хор једногласни који сам Бог интонира. Живо камење храма Очевог спремно за грађевину Бога Оца (1 Пет 2,5; Еф 2,21) уздигнутог на висину крста оруђа Христовог, а украшеног заповестима Исуса Христа. "Јер онај ко је истински стекао реч Исусову, тај може и тишину његову чути да буде савршен." Поручује: "Састајте се чешће на Евхаристију Божију. Дух мој је жртва крста Христовог неверницима на саблазан, а нама спасење и живот вечни" (1 Кор 23,24).
  • У Посланици Магнежанима апелује на саборност Цркве која има узор у јединству Свете Тројице. Позива на један ум, једну наду у љубави (Еф 4,4-6) "у чистој радости која је Исус Христос од кога нема бољег. Сви као у један храм као на један жртвеник ка једноме Исусу Христу који је од једнога Оца и у једном јесте и отишао је једном. Један Бог који је себе објавио кроз Исуса Христа Сина Својега (Јев 1,1-3) који је Логос (реч произашла из тишине) Који је свему угодио Ономе Који Га је послао" (1 Јн 1,18; 8,29; Рм 16,26).
  • У Посланици Тралијанима позива да у трпљењу имају беспрекоран и неподељен разум (грч. διάνοια), јер, ко је унутар жртвеника, тај је чист. "Обновите се у вери која је тело, и љубав која је крв Христова, и одените се у кроткост провиђајући унапред замке ђаволове." Не жели да им пише ο небеским стварима да их не би угушио као малу децу кад их гутају јер, ни он тим што је окован за Христа и што схвата небеске ствари и анђелске чинове и видљиво и невидљиво (Кол 1,26; Еф 1,21), и поред тога није ученик Христов јер "много нам недостаје да нам Бог не би недостајао".

Из Охридског пролога

Свештеномученик Игњатије Богоносац. Богоносцем назван је овај свети муж зато што је стално у срцу и на језику носио име Бога живога. А још, по предању, назван је он Богоносцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног Исуса Христа. У оне дане када Господ учаше ученике своје смерности, узе једно дете и ставивши га међу њих, рече им: "Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском" (Мт 18, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником у Светог Јована Богослова, заједно с Поликарпом, Епископом смирнским. Као Епископ у Антиохији он управљаше црквом Божијом као пастир добри, и први уведе антифонски начин појања у цркви, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње. Такав начин појања откри се светом Игњатију међу Ангелима на небесима. Када цар Трајан пролажаше кроз Антиохију идући у рат против Персијанаца, дознаде за Игњатија, призва га к себи и поче саветовати, да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање сенатора. Како узалудни осташе и савети и претње цареве, Игњатије свети би окован у гвожђе и у пратњи десет немилосрдних војника послат у Рим, да буде бачен пред зверове. Игњатије се радоваше страдању за Господа свога и само се мољаше Богу, да зверови буду гроб његовом телу, и да га нико не спречи у тој смрти. После дугог и тешког путовања из Азије преко Тракије, Македоније и Епира, Игњатије приспе у Рим, где би бачен пред лавове у циркусу. Лавови га растргоше и изедоше, оставивши само неколико већих костију и срце. Пострада овај славни љубитељ Господа Христа 106. године у Риму за време христоборног цара Трајана. Јављао се више пута из онога света и чинио чудеса помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net