Ипостас
ИПОСТАС (грч: ύπόστασις - лице), израз којим се у Православној Цркви одређује особеност сваког лица у Светој Тројици - Оца, Сина и Светог Духа. У грчкој философији, израз ипостасис увек је био повезан са изразом суштина (ουσία), што је било узрок свих расправа ο Светој Тројици све до IV века, када је коначно утврђен термин ипостасис. Наиме, да би се уклонили неспоразуми због различитог разумевања и употреба термина ύπόστασις и ουσία, на захтев Св. Атанасија Великог сазван је сабор у Александрији (362), на коме је одлучено: Израз ουσία (суштина), означава оно што је заједничко за сва три лица Свете Тројице, а израз ύπόστασις (лице), оно што је тројично у суштини.
Држећи се ове терминологије, оци Другог васељенског сабора (Цариград, 381), у посланици Римској цркви, изразили су се ο вери у Свету Тројицу: Црква верује у једнога Бога (у једну суштину), који је у трима савршеним ипостасима (трима савршеним лицима). Дакле, сва три лица - Отац, Син и Свети Дух - у Светој Тројици имају једну исту суштину, па Православна теологија поставља јединство и тројичност Божију на исти ниво. Разлика међу божанским лицима (ипостасима) заснива се само на разлици њихових личних својстава. Лична својства ипостаси треба схватити у перихорези својстава.
Отац
Лично својство Оца јесте нерођеност. "Под нерођеним разуме се оно што је без порекла" (Св. Григорије Ниски), тј. Отац је начело јединства у Светој Тројици, извор и начело из којег ипостаси добијају свој одређени карактер. Он је, као једна од ипостаси Свете Тројице, по свом личном својству: беспочетан, безузрочан, нестворен, нерођен, несаздан, док Син и Свети Дух произлазе беспочетно и вечно од Оца - јединство Свете Тројице одржава монархија Оца.
Син
Лично својство Сина јесте рађање, тј. Син је друга ипостас која произлази од Оца као рођени. Отац вечно рађа Сина и Син се рађа у вечности, тј. Син се рађа вечно од вечног Оца, током једног процеса који припада категорији Божије суштине. Син није производ Очеве воље, већ је Син по својој суштини, као Једини од Јединога, као Бог истинити од Бога истинитог, па на тај начин има све особине вечности. Сам појам ο вечном Оцу садржи у себи појам ο вечном Сину, и обратно.
Свети Дух
Лично својство треће ипостаси, Духа Светог, јесте Његово исхођење од Оца, што је открио сам Господ Исус Христос, као једну од највећих тајни (Јн 15,26). Али, Дух Свети бива послан у свет и од Оца и од Сина (Јн 14,26), а његово послање је присутност у свету, у којој учествују све три ипостаси Свете Тројице. Дух Свети почива на Сину, учествује и продужава његово дело спасења, а учење ο Светом Духу, које се чува у Цркви, нашло је свој догматски израз у осмом члану Символа Вере.
