Кирило Александријски

Jump to: navigation, search
Свети Кирило Александријски
Свети Кирило Александријски

КИРИЛО АЛЕКСАНДРИЈСКИ (грч: Κύριλλος Α΄ Αλεξανδρείας) - свети (444); велики Црквени учитељ и бранитељ Православне вере, који је посебно неговао догматику Цркве; Архиепископ у Александрији у време када је имала свој највећи утицај у Римском царству; ревносни бранилац Хришћанства и кључна личност у борби Цркве против несторијанске јереси. Црква га прославља 9. јуна.

Житије

Рођен је у Александрији, половином IV века, од угледних хришћанских родитеља. Када је изучио грчке и римске световне науке, његов ујак - александријски Архиепископ Теофил (385-412), уврстио га је у клир, а после ујакове смрти, Кирил је био изабран за александријског Архиепископа (412) и остао је на тој столици све до своје смрти (444). Одмах по доласку на архиепископски престо, истерао је из града Јудеје и јеретике новацијане (јерес која води порекло од Новацијана, презвитера у Риму, средином III века) и повео борбу са остатком незнабожаца. Био је на челу опозиције против незнабожачког намесника Ореста. Када је изгледало да је очистио Александрију од сваке верске пометње, започео је нову борбу (са оправданим разлозима), око 430. године, овога пута против несторијанства, јереси коју је основао цариградски Архиепископ Несторије (428-431) и који је написао много списа у заштиту свог јеретичког учења.

Кирил је одмах почео побијати Несторијево учење, најпре писмима, а онда и на једном александријском синоду (430). Борбу против Несторија, Кирил је као председавајући наставио и на Трећем васељенском сабору (Ефес, 431), на коме је свечано у име Цркве осудио несторијанство. Али, присталице антиохијске школе (одакле је поникло Несторијево учење), наравно незадовољне Кириловом осудом Несторија, оптужиле су Кирила код цара Теодосија II Млађег (408-450) са становишта аполинарства (јерес која је поникла из александријске школе, којој је и Кирил припадао). Због те оптужбе Кирил је био бачен у тамницу, али га је на молбу Сабора цар пустио на слободу и повратио му архиепископску столицу. Пошто је провео на архиепископском престолу 32 године и за то време потпуно очистио Александријску цркву од јереси (и написао много корисних списа), умро је као велики Епископ и познати Црквени учитељ, 27. јуна 444. године.

Дела

Кирил Александријски оставио је за собом много списа догматског, полемичког, егзегетског и апологетског карактера. Познат је његов догматски рад Књига блага ο Светој и једносуштној Тројици, а његови полемички списи већином су против Несторија и његових присталица. Егзегетски списи које је писао, претежно су алегоријска тумачења Светог Писма, а апологетски списи директно су уперени против цара Јулија Отпадника и сирских Епископа. Написао је и две посебне расправе: једну цару Теодосију II Млађем, а другу царицама Пулхерији и Евдокији (Пулхерија је била сестра цара Теодосија II Млађег, а Евдокија - друга царева жена).

Из Охридског пролога

Свети Кирил, Архиепископ александријски. Порекла племићког и близак сродник Теофила, Патријарха александријског, после чије смрти би посвећен за Патријарха. Водио три љуте борбе за свога живота: с јеретицима Новацијанима, с јеретиком Несторијем и са Јеврејима у Александрији. Новацијани су постали у Риму и тако прозвани по Новацијану презвитеру, јересоначалнику. Они су се гордили својом врлином, ходили су обучени у бело одело, забрањивали су други брак и држали су да се не треба молити за оне који учине смртни грех, нити примати натраг у Цркву оне који једанпут отпадну од Цркве, па ма се они горко кајали. Кирил њих победи и истера из Александрије заједно са њиховим Епископом. С Јеврејима била је борба много тежа и крвавија. Јевреји су се били осилили у Александрији још од почетка, како је Александар Велики засновао тај град. Њихова мржња према Хришћанима била је бесна и смушена. Они су убијали Хришћане мучки, тровали, на крст распињали. После дуге и тешке борбе Кирил је успео код цара Теодосија Млађег, да се Јевреји протерају из Александрије.

Његову борбу пак против Несторија, Патријарха цариградског, решио је Трећи васељенски сабор у Ефесу. Том Сабору председавао је сам Кирил, заступајући у исто време и папу римског Целестина, по молби овога, који због старости није могао доћи на Сабор. Несторије буде осуђен, анатемисан, и од цара прогнан на источну границу царства, где је и умро смрћу ужасном (јер му црви разједу језик, којим је хулио Пресвету Богородицу називајући је Христородицом). После свршене борбе Кирил је у миру проживео и ревносно пасао стадо Христово. Представио се Господу 444. године. За њега се каже да је саставио "Богородице Дјево радујсја!"

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net