Митрополит Атанасиос о посети римског папе Кипру

Jump to: navigation, search

Превод са енглеског језика, МиА.

МИТРОПОЛИТ АНАСТАСИОС О ПОСЕТИ РИМСКОГ ПАПЕ КИПРУ



Митрополит Анастасиос, Лимасол, Кипар
Митрополит Анастасиос, Лимасол, Кипар


Митрополит Лимасола, Атанасиос издваја своју позицију од званичне позиције Кипарске цркве по питању посете папе Бенедикта Кипру. Он невосмислено изјављује да је противан томе, образлажући да је папизам јерес, и да ће посета првоначалника Римоакатоличке цркве скандализовати недужне побожне Хришћане. У исто време, он наглашава да не би требало да буде нереда, бруталности и непримереног понашања. Такође је изјавио да он неће учествовати у пријемној церемонији.



Зашто би Црква и верни народ био скандализован због најављене посете острву папе Бенедикта XVI?
Мислим да ће папина посета Кипру узроковати неколико проблема у савести многих побожних Хришћана. Боље би било да не долази, јер верујем да нам то неће донети никакву корист, будући да до сада нисам видео никакву позитивну активност Ватикана у погледу наших националних питања. Довољно немира је већ произведено, што нам сада дефинитивно није потребно.


Да ли смо у опасности од нечега?
Не кажем да смо у опасности због доласка папе, или да ћемо издати нашу веру или да ће Православни Црква бити потчињена. Дошло је до повећаних оптужби из неких кругова старокалендараца да смо постали послушни, да смо се удаљили од принципа Православне вере, и повелик број питања је постављен од многих људи. Свакако да је папа позван од стране Председника републике, а да је Архиепископ дао своју сагласност.


Да ли сте о томе дискутовали на Светом Синоду?
На задњем Синоду је постављено питање нашег присуства око догађаја везаних за папу. Одбио сам да учествујем, и рекао да о томе ништа не знам. Сазнао сам о доласку папе из новина.


Да ли обично о вестима сазнајете из новина?
Архиепископ Кипра има увећане привилегије и дефинитивно не желимо да нам се он меша у наше послове. Имамо, међутим, лично право да кажемо да нисмо знали да папа долази, а да су нас питали, лично бисмо рекли „НЕ“, јер ће то изазвати скандал у душама недужних побожних Православних Хришћана, као што и видимо да се већ дешава.


Зар не би требала да постоји комуникација између цркава? Живимо у 21. веку и у Европској унији смо.
Можемо да имамо дијалоге са било киме, чак и више са инославнима и онима из других религија. Али, једно је да се деси дијалог, а друго је примати папу као канонског Епископа, а он је за нас Православне јеретик, изван Цркве, и самим тим, чак ни није Епископ.


А шта је са расколом?
Он је изван Цркве већ десет векова, није канонски Епископ, и није ни у каквом односу са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом Христовом. Једна је ствар примити га као канонског Епископа, а сасвим друга говорити са њим као са инославним, са циљем да му се открије истина Православне вере и Предања.


Васељенски Патријарх се сусрео са папом и дијалог између цркава је већ почео.
Као што сам већ рекао, дијалог није лоша ствар уколико се проводи на исправним претпоставкама. Међутим, погрешно је рећи тим људима да их препознајемо као Цркву, да препознајемо папу као Епископа, као нашег брата у Христу, свештенству и вери. Не могу то да прихватим, јер ако то кажемо ми лажемо, а сви Свети Оци нас уче управо супротно. Папизам је јерес и извор многих других јереси, које данас муче цели свет. Светитељ Цркве из наших дана, Свети Јустин Поповић, рекао је да су у историји људског рода била три трагична пада: првоствореног Адама, Христовог ученика Јуде и папе, који је, као први од Епископа Цркве отпао од апостолске вере, одсекавши се од канонске Цркве одвукао за собом много људи све до данашњих дана.


Шта папа каже о Православним?
Папа је рекао да смо ми Православни непотпуна Црква...


Бог је један...
Да, Бог је један и Црква Божија је једна. Зато кажемо у Символу Вере (да верујемо) у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. То је Православна Црква и не постоје „многе цркве“.


Није ли егоистично тврдити да само то „само ми“?
То није егоистично. Ако, на пример, кажете да „Италијани нису Грци“ – што је истина – ви не вређате те друге. Ако кажем другоме да није важно што је римокатолик и да припадамо истој Цркви, ја се играм са њим, јер су сви Свети оци учили да је Света, Саборна и Апостолска Црква једна.


Зашто је та једна Црква наша, а није она паписта?
Зато јер Православна Црква чува веру Апостола и искуство пророка, неуздрмано до наших дана. Паписти на жалост, од времена када су се одсекли од Цркве, додали су многе јеретичке догме њиховом исповедању вере, променили Символ Вере, и изнад свега издигли папу на ниво представника Бога на Земљи. Они тврде да је папа непогрешив, и да свако ко није у заједници са папом, није ни у заједници са Богом. Они уче ове ствари званично, унутар самих њихових синода.
Када се додаје Символу Вере оно што Свети Оци нису написали, и много других лажних учења, то је јерес. И то је стварно стање.


Како се Православна Црква поставља и односи према јеретицима?
Са великом љубављу. Ми љубимо папу, ми љубимо паписте исто као што љубимо сваку особу; ми их не презиремо, не одбацујемо их као особе, али ми не прихватамо њихове јереси, ми не прихватамо њихова лажна учења, ми не прихватамо њихове заблуде. Зато што их љубимо, зато им морамо рећи истину.


Наравно да свако има своју властиту истину...
Управо зато се и дешавају дијалози – да се на основу историјских извора докаже која црква је сачувала апостолску веру и апостолско искуство Светитеља.


Да ли мислите да дијалог може довести до резултата?
Може, ако се то уради као што и треба, и на основу исправних претпоставки. Нажалост, на начин на који се он проводи данас, не доводи до резултата, и зато се разговори воде већ много година, а да нису довели ни до каквих закључака.


Свако слуша само себе?
Требало је на дијалог да дођу након што су се утврдили Светим Писмом уз понизност и љубав, и са циљем да покажу Христову Истину. На тај начин, све би било много лакше.


Не дешава ли се дијалог уз присуство понизности и љубави?
Није ми познато, јер ја не учествујем у дијалозима. Нисам приметио било какав значајнији помак на основу одлука које су донешене. Постоји покрет који дели около штампани материјал, и који се противи папизму, и они припремају протесте. Ни са једном од тих ствари ја се не слажем. Не би требало да буде икаквих немира, бруталности или непримереног понашања. Једно је изнети своје мишљење – на крају, ми ипак живимо у демократском уређењу – а друго је прибећи ружним мерама.
Јасно и пре свега, не слажем се са папиним доласком на Кипар, и свом својом душом морам да кажем да је папа јеретик, да он није Епископ, није Православни Хришћанин, и то је оно што и Свети Оци кажу. Ако нисам у праву, ја сам спреман да ме исправе, али само на основу Светих Отаца, а не на основу глобалистичких размишљања. И зато што се не слажем, то не значи да сам смутљивац и да сам изван Цркве, као што су неки тврдили.


Овим својим изјавама, не палите ли ватру у онима који су већ скандализовани папиним доласком?
Шта год да говоримо, морамо то да урадимо одговорно и искрено. Не палимо ватру, него само не желимо да будемо приказани као да се слажемо и олако прихватамо папско присуство на Кипру. Архиепископ је изразио негодовање због нашег става на веома демократски начин током Синода.


Да ли се слажете са посетом Архиепископа Ватикану?
Нико нас није питао, а и он није обавезан да нас пита. О томе смо сазнали из новина. Шта је резултат његове посете Ватикану?


Ми не знамо. Зар вас није обавестио?
Обавестио нас је, али ја лично нисам имао никаквог интереса у вези са тим. Папа увек говори на формалан начин, каже оно што је уобичајено за његов положај, и сада каже да ће доћи на Кипар, али ништа суштниски неће урадити, јер он није вођа Цркве, него политичка личност која не може доћи у сукоб са политичарима и системом. Да ли се папа икада заузео за Православну Цркву? Толико освајача смо имали – да ли нас је он икада бранио? Да не спомињемо колико смо пропатили под франачком владавином када су папске буле настојале да нас истребе. Ове вечери смо прославили 13 Светих мученика Кантаре, који су убијени на основу наређења из Ватикана. Провели смо 400 година у тешком ропству током франачке владавине... Али, да не идемо даље у прошлост. Разлози моје данашње реакције су искључиво теолошки. Када сам произведен у Епископа, заклео сам се да ћу чувати Православну Веру.


Зар не чувају веру и они клирици који ће бити на пријему папе?
Апостол Павле је рекао да они који једу идолске жртве не би требали да осуђују оне који не једу. Тако и ја нећу осуђивати оне који ће учествовати, али на исти начин не желим бити осуђиван због свог не-учешћа.


Прошле недеље је у црквама читано циркуларно писмо Светог Синода, и оно је оставило утисак на људе када су читана имена архијереја.
То је била заједничка одлука да се напише циркуларно писмо, адресирано на се верне, позивајући их да остану уз своју Цркву, и да не слушају старокалендарце, који настоје да их одвоје од канонске Цркве. Оно што није јасно наглашено у циркуларном писму је да се нисмо сви били информисани и да нисмо сви у сагласности са позивом за папу.


Шта мислите зашто папа долази на Кипар?
Као што већ знате, паписти пролазе кроз озбиљну кризу услед свих скандала којима су јавно били изложени.


Педерастија (напади на децу)?
.. Не желим да износим имена, али сваког дана штампа објављује веома тужне ствари... Не цензуришем, али папа је под утиском да је он први и једини викар Христов на Земљи, и због тога је он на оваквим мисијама.


Папа је рекао да он жели да крене на ходочашће стопама Светог Павла.
С том разликом што Апостол Павле није путовао у блиндираном аутомобилу који кошта 500,000 евра, а који је, чујем, кипарска влада купила да би папа могао путовати по Кипру током два дана посете. Лично ме та вест скандализовала, и рекао сам да блиндирани аутомобил не пристаје Христовом викару. Народ је морао да плати толику цену усред економске кризе...


Обавештење од представника папе је да он долази на Кипар са циљем промовисања људских и хришћанских вредности и принципа, и да жели да ходећи стопама Апостола Павла у братском духу и у добром расположењу сусретне Православну Цркву.
Ја не доводим у сумњу његову добру вољу – јер би то и могао да буде случај. Могло би да буде и да се сетио Апостола Павла, и да се сусретне са богатствима Православне Цркве. Ми се молимо да се он врати у Православну Цркву, и поново постане Православни Епископ, као што је и био пре раскола. То је једини исправан пут ка јединству.


Шта мислите да је у позадини свега?
Ватикан не подузима непромишљене и наивне кораке. Свако путовање папе има за циљ да га представи као светског вођу Хришћанства. У овом моменту, међутим, он није ни канонски Епископ, а ни Православни, тако да није у позицији да се представља као да је први међу Епископима.


Да ли се овде доводе у питање неки скривени политички интереси?
Није ми познато. Милим да ми (Кипрани) нећемо политички ништа да добијемо од његове посете – само много трошкова и узнемирење свести верних.


Архиепископ је рекао да сви они који се не слажу стављају себе изван Цркве.
Није ми позната изјава Архиепископа, али се не слажем да свако ко се не слаже са папиним доласком ставља себе изван Цркве. Не слажем се и кажем то јасно и невосмислено да ја нисам изван Цркве. Чекајте.. И Црква, као што и Архиепископ лично наглашава, има демократско уређење. Једно је када се расправља на достојанствен начин, а друго ако се прибегне недоличном понашању.



Интервју објављен 23. маја 2010. године,
кипарске новине Φιλελεύθερος





Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net