Молитва

(Преусмерено са Молитве)
Jump to: navigation, search
На молитви у храму
На молитви у храму

МОЛИТВА (грч: Προσευχή), једна од основних потреба телесно-душевно-духовног бића човека, побожно усмеравање душе ка Богу, беседа срца човечијег са Богом, духовна веза између разумног човечијег бића и Творца, између деце и Оца небеског, тамјан миомирисни Богу, средство за превазилажење узбурканих таласа живота, необорива стена свих који верују, божанска одећа којом се душа облачи у доброту и лепоту, мајка свих богоугодних дела, брана против лукавстава највећег непријатеља човека - ђавола, средство за умилостивљење Бога за опроштај греха, пристаниште које таласи не могу срушити, просвећење ума, секира очајању и тузи, место за рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину. Њоме се човек уздиже међу хорове анђела и саучествује у њиховом блаженству. Молитва је за душу насушна потреба, исто као што је ваздух насушна потреба за наша плућа. И као што без ваздуха тело не може да живи, тако ни душа не може без молитве.

Молитва у Светом Писму

О снази молитве сведочи нам Свето Писмо. Св. Павле нам директно објашњава колику важност, и колику насушну потребу Хришћани имају за молитвом: "И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете, и за мене.." (Еф 6,18-19), и на другом месту: "Молите се без престанка, на свему захваљујте.." (1 Сол 5,17-18) Овим речима, Св. Павле нам поручује да треба да мислимо о Богу и за време рада, и у срцу одржавамо молитвено расположење.

Молитва је од утробе кита начинила дом за пророка Јону, пророка Језекију је зауставила на вратима смрти и окренула ка животу, младићима из Вавилона претворила је пламен у росу, молитвом је Св. Илија затворио небо, тако да није падала киша три године и шест месеци (Јак 5,17). Сам Спаситељ је за молитву рекао да је, уз пост, оруђе и средство за борбу против зла; када Апостоли нису могли изагнати нечисте духове, Господ им је рекао: "Овај се род не изгони осим молитвом и постом." (Мт 17,21) За човека у тузи нема бољег утешитеља од молитве: "Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу." (Јак 5,13).

Како се молити?

Човек се учи молитви. Када се не можемо молити ватрено, треба да се молимо из убеђења. Због тога је молитву потребно упражњавати свакодневно, макар и са напором, све док молитва не постане наша друга природа, неопходна, али и радосна навика. Молитва, када постане саставни део читавог нашег бића (добро је почети и увек се враћати молитви Господњој: Оче наш) из духовне сфере прелази у душевну, чистећи човека од његових погрешних, лажних и често болесних емоција, освешћујући му грехе и приводећи га кајању, а онда, молитва благотворно делује и на тело, окрепљујуће и оздрављујуће. Основна молитва Православне духовне традиције, нарочито негована на Светој Гори, је умно-срдачна је молитва Исусова која гласи: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног (грешну)." Када ова Исусова молитва прожме цело наше биће и постигне јединство ума, срца и воље, она онда уводи човека у мистичко стање у коме је остварена хармонија свих психофизичких сила и елемената у човеку.

Хришћанска молитва се састоји, најмање, из три дела. Први део је захваљивање Богу на досадашњим даровима које смо примили од Њега (благодарење), други је наша молба (прозба), а трећи је прослављање Бога (уздизање славе). Најлепше и најискреније, а Богу најмилије, су оне молитве које човек изговори из чистога срца, са пуним поверењем према Богу. У Својој Беседи на гори, Господ нам је оставио препоруке како да се молимо: "И када се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо по синагогама и на раскршћу улица стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем: Примили су плату своју. А ти када се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно. А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени. Не будите, дакле, слични њима; јер зна Отац ваш шта вам треба прије но што заиштете од њега." (Мт 6,5-8) Као свезнајући и добри Отац, Бог зна да у животу требамо и материјална добра, али Он жели да ми прво тражимо духовна добра која црв не може да изједе, у задобивши та добра, она материјална ће се сама придодати. (Мт 6,25-33)

Треба се молити са чврстом вером, као Хананејка (Мт 15,22-28) и римски капетан (Лк 7,2-10), са смирењем као цариник (Лк 18,10-14), са сузама као непослушни син који моли опроштај од свога оца, са највећом могућом пажњом и прибраношћу, са упорношћу и истрајношћу, као удовица из приче Спаситељеве (Лк 18,1-7). Да бисмо се сачували од расејаности ума у молитви, ум треба што више да се везује за речи молитве. Отуда је боље да се молитве читају из молитвеника, уместо да се говоре напамет. Зато у цркви, све што се чита или пева, ма како се знало напамет, пева се читајући из књиге. Овако удубљен ум у молитвене речи не бежи на разне стране. Ако ум не може да се задржи и удуби у речи молитве коју читамо, онда треба тихо читати, гласно, тек толико да сам себе чујеш. У молитви не треба напрезати своје живце, нити дубоко уздисати увлачећи ваздух, нити главу држати подигнуту и забачену, јер је све то штетно. Ваља се молити тихо, са дубоким и нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено.

Оци Цркве о молитви

По општем мишљењу Светих Отаца, молитва, као кћи испуњавања заповести Светог Јеванђеља, у исто време је и мати свију врлина.

  • Св. Макарије Велики за молитву каже: "Када управљаш ум и мисли ка небу, и хоћеш да се сјединиш са Господом, тада велико мноштво злих духова као црни облак надноси се над тобом да би ти спречили пут небу. Но, као што су стари зидови Јерихона пали од силе Божије, тако ће и сада стене зла, које спречавају ум твој, бити оборене силом Божијом. Кад си на молитви, сети се пред ким стојиш. Буди глув и нем за све што те окружава, призивај Господа у помоћ и Он ће ти помоћи. Потребно је из корена ишчупати свако осећање гнева и потпуно очистити убиствено осећање телесне жеље, ма чему она била управљена."
  • Св. Јован Кронштатски поучава о молитви: "Када се молимо, неизоставно смо дужни да завладамо над срцем својим и да га окренемо Господу. Потребно је да оно не буде равнодушно, лукаво, неверно, дволично. Иначе, каква нам је корист од молитве? Да ли је добро да чујемо од Господа гневни глас: 'Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.' (Мт 15,8) Према томе, не стојмо у цркви са душом млаком, но нека сваки гори духом својим, служећи Господу. И народ не цени много оне услуге које обављамо хладно, само по навици. Бог управо тражи срце наше: 'Сине мој, дај ми срце твоје.'(Приче 23, 26)"
  • Преподобни Нил Синајски: "Немој се молити да буде по твојим жељама, будући да оне нису у свему сагласне са вољом Божијом. Боље је да се молиш као што си научен, говорећи: 'Да буде на мени воља твоја.' (Мт 6,10) И у сваком делу тако моли Бога. Он, наиме, свагда жели добро и корисно твојој души, док ти сам то не тражиш увек. Много пута сам, молећи се, искао да добијем оно што ми је изгледало добро за мене. И ја бих настојао на искању, неразумно подстичући вољу Божију, и не препуштајући Богу да устроји оно што Он сматра корисним за мене. Међутим, добивши (искано) ја сам се налазио у великој невољи управо стога што нисам тражио да буде по вољи Божијој. Јер, ствар се није показивала онаквом каквом сам је ја замишљао. Немој се жалостити ако одмах не добијаш од Бога оно што иштеш. Он хоће да ти пружи веће доброчинство управо тиме што те наводи на то да му са трпљењем дуже предстојиш са молитвом. Јер, шта је више од простирања беседе са Богом и од обузетости општењем са Њим. Нерасејана молитва је највише умно делање. Молитва је усхођење ума Богу."
  • Старац Силуан са Свете горе је говорио: "Молитва за свет, одржава свет, а кад ослаби молитва, тада ће свет пропасти. Када на свету нестане молитвеника за свет, тада ће свету бити крај."

Важност заједничке молитве

Молећи се Богу насамо, по заповести Господњој (Мт 6,6), не треба мислити да је то довољно. Поред личне молитве, треба се обраћати благодатној и молитвеној помоћи Цркве и свештеника, јер Свето Писмо и на то упућује (Јак 5,14). Уз то, не треба заборављати редовно учествовање на заједничкој молитви у светом храму, што су радили Апостоли и сви Свети (Дап 1,14; 12,12), јер је и то воља Божија (Мт 18,20). Заједничка молитва у храму има већу моћ, него појединачна, јер је Господ на то мислио када је рекао: "Јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима." (Мт 18,20)

Ово истиче и Св. Јован Златоусти: "Ја могу, веле неки, да се молим и код куће.. вараш се ти, човече. Разуме се, моли се и код куће, али да се молиш тако, као у цркви, где се једнодушно уздише песма Богу, код куће није могуће. Ти нећеш тако брзо бити услишен, молећи се Господу сам код куће, као молећи се са браћом својом. Овде је нешто више: једнодушност и сагласност, савез љубави и молитве свештеника." Заједничке молитве у храму подстичу узајамну љубав међу Хришћанима, тиме што указују да су они делови једног Тела Христовог, свете Цркве Православне.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net