Пахомије Велики

Jump to: navigation, search
Јављање Анђела Пахомију Великом
Јављање Анђела Пахомију Великом

ПАХОМИЈЕ ВЕЛИКИ (грч: Παχώμιος ο Μέγας) - свети, преподобни; (око 292/4 - 347), оснивач апсолутног и организованог киновијског (општежитељног) монаштва, за разлику од екстремног отшелништва Антонија Египатског и других облика монашког живота који су настали у раном Хришћанству. Црква га слави 15. маја.

Житије

Пахомије Велики је рођен у једном селу у Горњој Тиваиди (Горњи Египат), на левој обали Нила, од незнабожачких родитеља. Зна се да је у младости изучавао египатске књиге и стару философију. За време цара Константина Великог узет је у војску, а том приликом је први пут дошао у додир са Хришћанима (за време искрцавања у једној луци) и са врлинско-подвижничким животом, који је на њега снажно утицао. По изласку из војске (имао је 20 година), крстио се у једној хришћанској цркви у селу Хиновоск (околина његовог родног краја) и одмах започео усамљенички живот. Током тих почетних подвига ревносно је читао Свето Писмо на коптском језику. Пахомије Велики је био "веома човекољубив и братољубив" (запажање Паладија Хеленопољског) и веома рано је осетио потребу за стварањем монашког општежића.

Одвојивши се од свог учитеља Авве Палемона, с којим је у подвизавању провео око десет година, Пахомије је на источној обали реке Нила, у селу Тавениса (Горња Тиваида), основао мали манастир (око 320), а потом и други, већи, код села Пебуа. У те манастире Пахомије је примао све оне који су долазили са жељом да служе Богу. После дугог искушеништва, па обрасцу подвижништва и смиреног трудољубивог живота самог Пахомија, примали су иночки чин (први који су дошли звали су се: Псентасис, Сурос и Псој). Тако је релативно брзо настало још девет мушких киновија (над свима је Пахомије био архимандрит) и две женске (над њима је игуманија била Пахомијева сестра Марија). Ови манастири били су организовани саборно, са седиштем најпре у Тавениси (где је боравио и Пахомије), а затим у Пебуу. То није било само просто окупљање монаха да групно живе (јер тога је већ било) него стварање истинске монашке заједнице, манастира са заједничким животом у одрицању, сиромаштву, послушности и девствености, са заједничком молитвом, заједничким радом и трпезом. Од тада је монашко општежиће познато као облик монаштва. Године 346/7. читаву манастирску област захватила је епидемија куге, којој је подлегло преко сто монаха, па и сам Пахомије.

Дела

Од дела Св. Пахомија Великог остала су позната Правила (краћа збирка монашких правила), са 192 кратке ставке, подељене на четири дела (правила и упутства, правила и епитимије, правила и закони и уредбе). У основи ових правила је добровољно одрицање, строга аскеза, рад и молитва, уз завете девствености, сиромаштва, послушности и љубави. Оригинални текст Пахомијевих правила (на коптском језику), као и на грчком језику, није сачуван (осим у фрагментима). Али, сачуван је један комплетан текст на латинском језику (превод Блаженог Јеронима с грчког на латински, извршен око 404. године). Поред тога, Пахомије је написао и краће Духовне поуке, које су сачуване на коптском, као и 11 Писама (сва их је превео Блажени Јероним на латински језик). Постоје још и извесне изреке које се сусрећу у неким Отачницима.

Из Охридског пролога

Преподобни Пахомије Велики. Родом Мисирац, и у младости незнабожац. Као војник учествовао у борби цара Константина против Максенција. Потом дознавши од Хришћана за једнога Бога, и видевши њихов благочестив живот, Пахомије се крсти и оде у Тиваидску пустињу, знаменитом подвижнику Паламону, код кога се десет година учио животу подвижничком. Тада му се јави Ангел у оделу схимника на месту званом Тавенисиот, и даде му дашчицу, на којој беше написан устав општежителног манастира, наредивши му да такав манастир устроји на том месту, проричући му да ће се у том манастиру стећи многи иноци ради спасења душа. Послушав Ангела Божијега, Пахомије поче стројити многе ћелије, иако на том месту не беше никога осим њега и брата његовог Јована. Када га укори брат за то што строји непотребне зграде, Пахомије му просто рече, да он следује заповести Божијој без обзира кад ће и ко ће ту доћи да станује. Но ускоро се слегоше на то место многи људи, покренути Духом Божијим, и почеше се подвизавати по уставу Пахомијевом, добијеном од Ангела. А када се број инока увелича, то Пахомије постепено основа још шест манастира. Број његових ученика износио је до седам хиљада. Свети Антоније се сматра оснивачем отшелничког живота, а Свети Пахомије манастирског општежића. Смирење, трудољубље и уздржање овог светог оца би и оста редак пример за подражавање огромног броја монаха. Безбројна чудеса сотвори свети Пахомије, но и безбројна искушења претрпе од демона и људи. И послужи људима као отац или брат рођени. И побуди многе да пођу путем спасења. И управи многе на пут истине. Би и оста велико светило Цркве и велики сведок истине и правде Христове. Упокојио се мирно 348. године у седамдесет четвртој години свога земнога живота. Многе од његових ученика Црква је уврстила у ред светитеља, као што су: Теодор, Јов, Пафнутије, Пекузије, Атинодор, Епоних, Сур, Псој, Дионисије, Псентаисије и други.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net