Поликарп Смирнски

Jump to: navigation, search
Свети Поликарп Смирнски
Свети Поликарп Смирнски

ПОЛИКАРП СМИРНСКИ (грч: Πολύκαρπος Σμύρνης) - свети, ученик Апостола Јована Богослова и Епископ у Смирни (град у покрајини Јонији, на западу Мале Азије, у заливу Егејског мора). Нема података ο месту и времену рођења Св. Поликарпа, а нема података ни ο његовом пореклу. Као дете усвојила га је једна Хришћанка без деце, по имену Калиста, и васпитала га у побожном духу. По предању, оставила му је своју непокретну имовину, коју је Св. Поликарп, чинећи милостињу, разделио сиромашнима.

Када је одрастао, Св. Поликарп је био ученик Св. Апостола Јована Богослова, кога је пратио на путовањима и који га је, после смрти Св. Вуколе (првог Епископа Смирнске цркве), посветио за Епископа Смирнске цркве. Том црквом, као и осталим малоазијским црквама, Св. Поликарп је управљао више од четрдесет година. Умро је мученичком смрћу, на Велику Суботу 167. године, у време владавине императора Марка Аурелија (161-180). Ради успешнијег управљања Црквом у Смирни, као и осталим малоазијским црквама, Св. Поликарп је написао више посланица, али је сачувана само једна упућена Филипљанима. Ова посланица опомиње Филипљане да се чувају од разних јереси, а поред тога, она је моћно сведочанство за аутентичност посланица антиохијског Епископа Игњатија, такође ученика Св. Апостола Јована Богослова. Црква га слави 23. фебруара.

Из Охридског пролога

Свети свештеномученик Поликарп, Епископ смирнски. Овај велики муж апостолски родио се беше као незнабожац. Свети Јован Богослов уведе га у веру Христову и крсти га. У раном детињству Поликарп оста сироче и према неком сновиђењу, прими га једна племенита удова, Калиста, која га као сина подиже и васпита. Беше Поликарп од детињства благочестив и милосрдан. Старао се да подржава животом светог Вукола, тадашњег Епископа у Смирни, а и Свете Апостоле Јована и Павла, које је познавао и слушао. Свети Вукол га рукоположи за презвитера, а пред смрт означи га за свога наследника у Смирни. Апостолски Епископи, који се сабраше на погреб Вуколу, хиротонисаше Поликарпа за Епископа. Од самога почетка би Поликарп обдарен силом чудотворства. Тако, изгна злог духа из слуге некога књаза, заустави молитвом страшни пожар у Смирни. Видећи ово многи незнабошци сматраху га једним од богова. Низвођаше кишу у сухо време, исцељиваше болести, прозираше, прорицаше итд.

Пострада за време цара Марка Аврелија. На три дана пред смрт прорече Свети Поликарп: "Кроз три дана ћу бити сажежен на огњу ради Господа Исуса Христа!" И кад га трећи дан војници ухватише и поведоше на суд, он узвикну: "Нека буде воља Господа Бога мога!" А када га судија саветоваше да се одрече Христа и призна римске богове, рече Поликарп: "Не могу променити боље за горе!" Нарочито Јевреји мржаху Поликарпа и настојаваху да се Поликарп спали. Када га везана ставише на ломачу, он се мољаше дуго Богу. И беше врло стар, и сед, и светао као Ангел Божији. И видеше сви људи, како га пламен обавија, али њега не додирује. Устрашени таквом појавом незнабожне судије наредише џелату да га копљем кроз пламен прободе. И када би прободен, из њега истече веома много крви, тако да се сав огањ погаси, а тело његово оста цело и неопаљено. По наговору Јевреја нареди судија да се мртво тело Поликарпово спали по обичају јелинском. И тако спалише нечастиви мртвог онога кога живог нису могли спалити. Пострада Свети Поликарп 167. године на Велику Суботу.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net