Разбојнички сабор

Jump to: navigation, search

РАЗБОЈНИЧКИ САБОР (грч. Σύνοδος ληστρική), јеретички сабор у Ефесу који је сазвао цар Теодосије II. Био је отворен 8. августа 449. године, у храму Св. Марије, где је био одржан и Трећи васељенски сабор (431). Сабору је председавао Диоскор, Архиепископ александријски, а циљ сабора био је потпуно искорењивање несторијанаца. Већину присутних чинили су Епископи монофизити, њих око 135, уз које је био и већи број сиријско-месопотамских монаха, параволана, на челу с монахом Варсумом, и представници папе Лава - Јулије из Поатјеа, презвитер Ренат и ђакон Иларије.

На првој саборској седници није било дозвољено читање писма (томоса) папе Лава упућеног Патријарху Флавијану, које је Православно по садржини и на Православан начин излаже христологију. Читана су документа Флавијановог сабора из 448. године, или "сабора ендимуса" на коме су осуђени Евтих и монофизити. При читању, монофизити, а нарочито присутни монаси, грубо су се понашали наоружани моткама и говорили су: "Расећи на двоје све оне који Христа деле на двоје", мислећи при томе на Православне који исповедају две природе у Господу Христу. Архимандрита Евтиха је овај сабор рехабилитовао као "бранитеља Трећег сабора".

На седници 22. августа као "јеретици несторијанци" осуђени су: Патријарх Флавијан, који је убрзо умро од задобијених физичких повреда, Јевсевије Дорилејски, Ива Едески, Теодорит Кирски, Домн Антиохијски и др. Уместо упокојеног Флавијана, за Патријарха у Цариграду изабран је Анатолије, који је био близак Диоскору. Разбојнички сабор, на којем су тријумфовали монофизити, и већина његових водећих учесника били су осуђени на Четвртом васељенском сабору (451), а он сам ушао је у историју Цркве под овим неславним именом.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net