Свете Тајне

Jump to: navigation, search
Куполе храма
Куполе храма

СВЕТЕ ТАЈНЕ (грч: Ιερά Μυστήρια, μυστήριον), видљиве свештене радње које верницима пружају невидљиву благодат Светог Духа; видљиве свештене радње које конкретизују духовну стварност. Свете Тајне су предате од Господа Цркви, и оне су тиме постале неопходне за све чланове Цркве, јер без њих човек не може живети хришћанским духовним животом. Оне представљају човеково додиривање Бога, по Његовом допуштењу и милости. Можемо рећи да су Свете Тајне савршено делање извируће благодати Светог Духа.

Свете Тајне се проводе у облику Црквених обреда, и неопходне су у процесу спасења човека. Предате су Цркви са циљем посвећења својих чланова, привођења Цркви, а тиме и Богу, из чега онда произилази и привођење у вечни живот у Царству Божијем. Резултат су превелике милости Божије, коју је Он излио на Своју Цркву, на Педесетницу.

Број Светих Тајни у Цркви није познат. Каже се да све оно што се односи на Црквени живот представља Свету Тајну. Успрскос томе, често се у Црквеној пракси, и то углавном из практичних разлога, ради лакшег образовања катихумена, спомиње "седам Светих Тајни".

Нови Завет

Св. Павле је у својим посланицама Ефесцима и Колошанима највише говорио и писао ο Светим Тајнама: Најпре ο "тајни воље Божије", коју у наставку назива "домостројем тајне", а мало даље "домостројем благодати", што значи да је појам Тајна поистовећен с појмом Благодат. Св. Павле Тајну још назива и "тајном вере" (1 Тим 3,9).

У патристичком периоду, није постојао израз који би означавао Свете Тајне, као специфичну категорију Црквених радњи, већ су се употребљавали изрази: "свештене радње" и "освећење". У принципу су ти изрази и данас у употреби, само је поред њих додан и израз "Света Тајна".

Карактер

Свете тајне: Крштење, Миропомазање, Исповест, Причешће, Брак, Свештенство и Јелеосвећење, јесу обреди освећења и преко њих верник стварно учествује у Тајни Спасења. Свете Тајне су тријадоцентричне (јер у светим тајнама учествују Света Тројица), а имају еклисиолошки (јер кроз њих човек постаје чланом Цркве) и есхатолошки карактер (јер су оне својеврсни богочовечански прозори кроз које се види вечни живот). Α будући да Црква дарује историјско Христово Васкрсење, еклисиолошки карактер Светих Тајни је и важност, којој се придаје велики значај.

Цео живот Цркве је светотајински, и у Православљу се оне не броје, и не зна им се број. Међутим, из чисто практичних разлога, поготово образовања верника, Црква је издвојила седам Светих Тајни, које се понекад, у теолошкој литератури, називају и "седам дарова Духа Светог", јер Свети Дух излива своје дарове у току савршавања Светих Тајни у окриљу Цркве. Свете Тајне су дате Цркви, и исправност провођења и благодат Светих Тајни постоји једино унутар Цркве. Епископи, као наследници Апостола и свештеници, као помоћници Епископа, савршавају Свете Тајне у име Цркве и уз заједничку молитву целе Цркве.

Седам Светих Тајни

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net