Свето Предање

Jump to: navigation, search

СВЕТО ПРЕДАЊЕ (грч. παράδοσις; предање, преношење), извор и начин преношења Божијег Откривења; заједно са Светим Писмом, став и критеријум целокупног Христовог дела; апостолска заповест предата Цркви: "Јер ја примих од Господа што вам и предадох." (1 Кор 11,23)

У крилу Православне Цркве, Предање је схваћено као царство и слава Божија, а као такво оно претходи Светом Писму кроз начело древности и посматра се као контекст историје спасења. Предање је садржано у Светом Писму, али није истоветно, што опет не значи да постоји било каква садржајна разлика између Светог Предања и Светог Писма. Постоји само слагање или сливање та два тока Божијег Откривења у једну Цркву, која непогрешиво исповеда Истину, јер је Црква, по речима Апостола, "стуб и тврђава истине." (1 Тим 3,15) Свето Писмо, будући млађе, јесте записани део Светог Предања; те две традиције речи, усмено и писмено преношене, узајамно се допуњују.

Однос Светог Предања и Светог Писма

Свето Писмо се познаје у Предању, тј. Свето Писмо и Предање су у савршеној хармонији. Предање Црква придодаје Светом Писму ради правилнијег разумевања и тумачења Светог Писма на историјском плану. Тако, кад је у питању Божије откривење, на једној страни појављује се канон Светог Писма (збирка светих књига Старог и Новог Завета), као извор сазнања ο вери, а на другој - Предање, такође као извор сазнања ο вери које обухвата: кратка излагања и формулисања вере, акта Васељенских и помесних сабора, апостолска правила, дела светих отаца, литургије и друга црквена богослужења, побожне обичаје и много шта друго. Α у том смислу, најтачнија представа Предања налази се у схватању самог појма као: усмено преношење истина вере, и у томе се разликује од Светог Писма. Предање је усмена проповед Апостола која потиче из живог ауторитета Цркве и утврђује првенство Предања над Светим Писмом, јер је усмено преношење апостолске проповеди претходило писменом фиксирању у канону Новог Завета.

Погрешке инославних

Упоређујући Предање и Свето Писмо, као два извора Божијег откривења, полемичари протестантизма тврдили су да само Свето Писмо има ауторитет речи Божије, а да се Предање појављује као нешто спољашње у односу на њега, као споредни извор хришћанске вере. Супротан став протестантској тези заступа старија римокатоличка теологија, по којој Предање обухвата истине које се не налазе у Светом Писму. Погрешна страна ових ставова састоји се у томе што на основу откривених истина, које чува Црква, свако догматско учење треба да има основ како у Светом Писму тако и у Предању.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net