Символ Вере

Jump to: navigation, search

СИМВОЛ ΒΕΡΕ (грч: Σύμβολο της Πίστεως - веровање, сажето изложење учења), најкраће изложене истине хришћанске вере у вероисповедању Цркве. Од самог почетка историје Цркве указивало се на кратко исповедање вере, с тачним догматским смислом у одређеној формулацији: "Исус је Господ" (1 Кор 12,3); "Исус је Син Божији" (1 Јн 2,22).

Историјат и развој

Beћ Св. Игњатије Богоносац спомиње употребу вере (у почетку се Символ Вере једноставно називао - вера). На службама крштења, исповедање вере је услов за Крштење (Дап 8,36-38). Први покушај дефинисања веровања припада Св. Јустину Мученику (око 150). Такође, и Иполит Римски (235) инсистира на формули Христовог учења, која ћe се показати готово неопходном у периоду великог обраћања у Хришћанство.

Тако су свечане дефиниције Црквеног учења, радом Првог (Никеја, 325) и Другог (Цариград, 381) васељенског сабора, а уз помоћ Црквене праксе, у времену између та два сабора, сабране у тзв. Никеоцариградски Символ Вере, који има 12 чланова, и који је као аутентични израз вере васељенске Цркве, признао Четврти васељенски сабор (Халкидон, 451).

Потискивање и одбацивање локалних верзија

Никеоцариградски Символ Вере потиснуо је и заменио старије појединачне символе на Истоку, као и Апостолски Символ Вере (римско старо веровање из III века) на Западу, који обухвата учење ο силаску у ад, ο заједници светих и васкрсењу тела.

Поред тога, Православни одбацују и један каснији Символ Вере, који се појавио у VI веку, под називом Атанасијев символ. То исповедање садржи опширније учење ο Светој Тројици, као и нову догму измишљену у Риму - учење ο исхођењу Духа Светог не само од Оца, него и од Сина (Филиокве). Овај символ (по својим почетним речима назван и символ Ко хоће да се спасе) није написао Св. Атанасије Велики (373), већ неко од посредних ученика Августинових, можда Вигилије (520).

Сродне теме


Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net