Типик

Jump to: navigation, search

ТИПИК (грч. τυπικόν - типикон); образник, богослужбена књига, устав, око Црквено, у којој су изложена сва богослужења и њихов поредак током године, почевши од 1. септембра, са упутствима којим редом ћe се спајати Октоих са Минејом и Триодом у случајевима када се истог дана догоди више успомена (Маркове главе). У овој богонадахнутој књизи изложена су и правила за монахе и световњаке ο понашању у манастиру и трпези. Формирање и развој Православног богослужења започето је у апостолско време, а завршило се у XIV веку. Зато је у развијању Типика узела учешће Црква током свог проласка кроз разне епохе. Састављачи ове књиге нису ни имали другог живота "осим молитве и поста". Међу њима је било и мученика чија се крв "некада сједињавала са евхаристијском крвљу".

Подела

Типик се иначе дели на три дела:

Типик се завршава излагањем Пасхалије, храмовних глава, које је написао Марко, Епископ идрунтски, и Луника. У Православној Цркви најпознатији су Јерусалимски типик и Студијски типик, а у Српској Православној цркви: Хиландарски типик, Студенички типик и Карејски типик, које је изложио Св. Сава, Архиепископ српски.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net