Покладе
ПОКЛАДЕ; Према народним обичајима, домаће гозбе свих окупљених чланова породице или сеоска весеља уочи великих постова. Па стога, називи поклада су везани за називе великих постова: Васкршње, Божићне, Петровске и Великогоспојинске. Прве три су у народној традицији и данас веома очуване. Према врсти хране која се спрема, у народу постоје и други називи. Тако се покладе називају беле, или сирне кад је обавезно обредно једење белог мрса. Месне, кад се углавном спремају јела од меса. Проштене или прочка покладе су добиле назив по обичају да се на овај дан све увреде опраштају, како би и нама дугови били опроштени, и тако растерећени дуговања, што чишћи ушли у период наступајућег поста. Зато се у народу, уз чашу, као здравица на овај дан каже: "Опрости, улазимо у пост као у море", а присутни одговарају: "Нека је од Бога опроштено, опрости и ти мени".
Васкршње покладе
Пред почетак Васкршњег поста, славе се две врсте поклада:
- Месне покладе, које се одржавају у Месопусну недељу. То је задњи дан када се једе месо, јер већ сутрадан, месо се више не користи у исхрани, него само бели мрс.
- Беле покладе, које се одржавају у Сиропусну недељу. То је задњи дан када се у исхрани користи бели мрс. Већ сутрадан се једе искључиво посна храна.
Месне покладе се у Поповом пољу називају и Мале покладе и кад оне прођу Поповчани запосте и тада се не једе месо до Васкрса. У Херцеговини се у вечерима поклада сакупљају пријатељи, рођаци и суседи по гувнима и забављају уз шалу и разне играрије, а кад почне да пада мрак пале велику ватру и седе до поноћи. За покладе се обично спрема богата трпеза и позивају сиромашнији суседи и пријатељи да се и они добро омрсе у заједничком обедовању.
У већини крајева, у току дана или вечери млађи свет води главну реч; збија разне шале по селу или одлазе на нека позната места у околини где се забављају. Разноразне игре под маскама тзв. "мачкаре" изводиле су се у околини Билећа и Гацка. Маскирана младеж у Поповом пољу иде од куће до куће и збија разне пошалице на опште весеље укућана и због тога добија ћар; разне ситне поклоне у јелу и пићу које после заједно поједу и попију. Озбиљнији мушкарци домаћини и старији људи седе окупљени код једног домаћина и часте се до поноћи.
Беле покладе су најсвечаније и најраспротрањеније покладе у току године. Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и: Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе, Проштене покладе (Проћке, Прочка), јер се тог дана опраштају свађе и увреде. Синови и кћери са породицама обилазе родитеље, носе им на дар флашу пића и разне поклоне. Зет обавезно обилази таста, ташту, кума, старојка и тражи проћку да може часно да започне пост. Када уђе у кућу, љуби руку тасту и говори: "Опрости дедо", а таст му одговара: "Нека ти је просто синко". Беле покладе су празник целог села, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају. Весеље траје до поноћи, а у поноћ наступа пост.
У Пчињи навуку велике гомиле сламе на сред села, и запале их. Та ватра се назива крлештица. На Косову се по селима маскирају и играју игру која се зове "мачка". У Подрињу се играју "лубачке" и "паука", и то само млађи дечаци, обучени као јунаци, окићени оружјем. У таковским селима се маскирају у припремљене маске од папира, које наките зубима од пасуља или кукуруза, брковима од вуне. Обично по тројица обилазе куће, играју коло, рву се, говоре извештачено и "плаше" малу децу, која циче од весеља кад их ови појуре. Кад се покладари уморе, сакупе се сви на једно место, где се игре и такмичења настављају. У Великој Плани, предвече пале ватре од шаше, и само за тај дан изграде неку врсту вртешке на којој момци врте девојке.
Петровске покладе
Одржавају се у последњи дан пред почетак Петровског поста. Свуда се припремају мрсне гозбе, а по неким селима иду покладни сватови, а у другим се пале лиле. Лиле су буктиње од осушене брезове или трешњине коре. Обично их пале младићи и дечаци, обилазећи око кућа, торова, извора по три пута, говорећи: "Лила гори жито роди", или "Весело нам лиле горе, да нам краве добро воде". Домаћини код којих лилари дођу, дају им белог мрса и нешто друго од хране. За то време девојке скупе сламе на гомилу и запале на сеоској утрини, где онда дођу и лилари и остала омладина и започну разна такмичења и игре око ватре, уз храну коју су лилари сакупили у селу.
Божићне покладе
Славе се пред почетак Божићног поста, на дан Светог Апостола Филипа, 14. новембра. На тај дан се сви укућани госте и веселе, спрема се богата вечера по Хришћанском обичају.
